Henrik Ibsen Nora (lutkina kuća)

Režija: Predrag Štrbac

Premijera: petak, 19.02.2010.

Kostimi: Dragica Laušević
Scenograf: Vesna Štrbac
adaptacija, izbor muzike: Predrag Štrbac
izrada video zapisa: Miša Keskenović

Inspicijent: Zoran Vučković / Sufler: Ninoslav Vranić / Dizajn svetla: Stipan Petreš / Svetlo: Branislav Josić / Ton: Branko Marić / Nadzor nad video materijalom: Igor Pekanović / Rekvizita: Dejan Vuković / Šminka: Radmila Terzin / Izrada kostima: Ljubica Miletić, Dragana Gvardijan i Ljiljana Hari / Montaža dekora: Antun Lukić, Dejan Pletikosić, Andrej Todorović, Goran Berenji, Branislav Birvalski, Miloš Smiljić / Izrada dekora: Ivan Kusturin, Đorđe Trnko i Slobodan Marić / Šef scenske opreme: Nemanja Vukičević / Tehničko vođstvo: Stipan Petreš

Narodno pozprište Sombor zahvaljuje se Zoranu Vranješu na muzičkoj podršci pri radu na predstavi.

NAGRADE:
Na 60. festivalu Profesionalnih pozorišta Vojvodine u Zrenjaninu predstava je osvojila dve glumačke nagrade. Nagrada za najbolju glavnu žensku ulogu pripala je Ivani V. Jovanović za ulogu Nore, dok je nagrada za epizodnu ulogu pripala Tatjani Šanti Torlaković za ulogu gospođe Linde.
 

REČ REDITELJA:

Rođenjem nam biva data slobodna volja - najveća sloboda i najveće breme za ceo život. Pred svakim ljudskim bićem ponaosob leži izbor, opet po principu slobodne volje: hoće li izabrati da uvek neko drugi odlučuje za njega ili će to sam uraditi. Ako izabere ovo drugo, otvara put svoje lične slobode. A biti slobodan je najveći okov života.

O PISCU:

Henrik Johan Ibzen (Henrik Johan Ibsen, 1828-1906) norveški je dramski pisac čije drame predstavljaju veliki doprinos, kako norveškoj, tako i svetskoj književnosti. Smatra se osnivačem norveške drame. Tvrdoglav i nedruštven čovek po prirodi, živeo je u stalnoj pobuni protiv uskogrudosti svoje sredine, kao i svog vremena. Njegov rad imao je velik uticaj na modernu dramu. Kao pisac priznat je u celom svetu, a njegove drame i dalje se izvode u pozorištima širom sveta. Ibzenova drama Nora lutkina kuća plod je njegove realistične faze u kojoj je bio inspirisan svakodnevnicom norveškog građanskog društva kasnog 19.veka. Ovim delom Ibzen, ne samo što je postigao svoj prvi veliki pozorišni uspeh, već je i snažno uzdrmao tadašnje društvene strukture. Ibzen postavlja ženu u ravnopravan položaj sa muškarcem kako u porodičnim, tako i u društvenim problemima i time oštro kritikuje zastarelost i neodrživost određenih društvenih zakona i običajnih normi koje su, na žalost, aktuelne i dan danas.

Pogledajte video klip: