Jastučko

prevod: Bojana Kovačević Petrović
animacija i plakat: Valentina Broštean
video: Milan Đurđević

premijera 12. i 13. februar 2016.
četvrta premijera u sezoni 2015/2016.
511. premijera od osnivanja

Predstava je završni ispit master studija iz pozorišne i radio režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu pod mentorstvom Darijana Mihajlovića.

Uloge:
Tupolski Saša Torlaković
Arijel Branislav Jerković
Katurijan Katurijan Ninoslav Đorđević
Miša Katurijan Srđan Aleksić
Pralja Milijana Makević
Devojčica Zorana Miković

Reč reditelja

Ovaj deo, u afišama i programskim knjižicama, obično služi za kratki rediteljev, emocionalni i/ili racionalni, osvrt na povode, proces ili pak rezultat kreativnog rada. U tom smislu, mogao bih pisati o jednodecenijskom druženju sa ovim komadom, o inspiraciji koji mi je pružao u nekim drugim kreativnim pothvatima, o preispitivanju sopstvene vrednosti, značaja, uticaja pa i smisla bivanja i delanja kao nekog ko pokušava da se bavi umetnošću u svetu koji nas okružuje, o zahvalnosti Pozorištu, a naročito Saši, Srdjanu, Banetu, Milijani i Erici jer su u ovaj proces ušli detinje nevini, spremni da veruju i da daju sve od sebe, da mrakom prizivaju svetlost.
Mogao bih ali... Jedna od ( mojih) omiljenih knjiga počinje izvinjenjem zbog posvete i samom posvetom: „Leonu Vertu, kad je bio mali dečak.“  Stoga, rešio sam da se i ja izvinim što neću pisati o gore navedenim stvarima, jer ova predstava ima svog Leona Verta koji zaslužuje posvetu. Zato će moja jedina rediteljska reč biti:
Dunji
Ninoslav Đorđević
 

sufler i inspicijent: Ninoslav Vranić
svetlo: Miloš Smiljić; dizajn svetla: Stipan Petreš; ton: Branko Marić; video bim: Igor Pekanović; snimanje i obrada zvuka: Goran Kulić; izrada kostima: Dragana Gvardijan i Ljiljana Hari; pomoćnik za kostim: Miloš Štrangarić; šminka: Radmila Pekez; rekvizita: Danijel Učur; dekor: Mile Kovačević; izrada dekora: Erika Vujić, Ivan Kusturin i Vladimir Topalov
organizatori: Vesna Vranješ i Toplica Mandić