Nikolaj Erdman SAMOUBICA

prevod: Milivoje Jovanović

režija: Milan Nešković
adaptacija: Maja Todorović
scenografija: Vesna Popović
kostimografija: Biljana Grgur
kompozitor: Irena Popović Dragović
dramaturg: Maja Todorović
asistent reditelja: Tijana Markovinović
asistent kostimografa: Margareta Marinković

igraju:

SEMJON SEMJONOVIČ PODSEKALJNIKOV, samoubica

Branislav Jerković

MARIJA LUKJANOVNA, njegova žena

Minja Peković

SRAFIMA ILJINIŠNA, njena majka       

Ivana V. Jovanović

ALEKSANDAR PETROVIČ KALABUŠKIN, komšija

Srđan Aleksić

ARISTARH DOMINIKOVIČ GOLOŠČAPOV, intelektualac

Marko Marković

NIKIFOR ARSENJEVIČ PUGAČOV, mesar       

Mihajlo Nestorović

VIKTORIJA VIKTOROVIČ, spisateljica  

Dragana Šuša

OTAC JELPIDIJ, sveštenik

Pero Stojančević

BUBNJAR

Marko Janković

inspicijent: Zoran Vučković
sufler: Ninoslav Vranić

Reč dramaturga

Iako je nastala 1928. godine, drama „Samoubica“ na momente zvuči toliko savremeno, da je čak i strašno što posle 90 godina imamo iste probleme, strahove i nade. Nezaposlenost, depresija, odsustvo empatije i egoističnost samo su neke od stvari koje se nisu promenile od te 1928. do danas. Ali promenile su se okolnosti u pozorištu. Dok je izvođenje ove drame  krajem 20-ih i početkom 30-ih bilo zabranjivano jer su razni Staljinovi saradnici smatrali da je „opasna“ po tadašnju vlast (iako je kritika „upakovana“ u komediju), danas ceo politički nivo ove drame deluje potpuno bezazleno. Ne samo zato što se promenilo političko uređenje, nego i zato što su se u međuvremenu u pozorštu desile mnogo veće i oštrije kritike vlasti kroz sve moguće žanrove i stilove, a i pozorište je odavno prestalo da bude pretnja bilo čemu – pogotovo u našem društvu gde pozorišnu publiku čine ljudi koji već vrlo dobro znaju gde i kako žive. Ipak, ova drama nudi i drugi, intimni sloj koji je mnogo bliži nama danas i koji nas se i te kako tiče. U ovoj adaptaciji ta intimna priča izdvojena je u prvi plan i samim tim broj likova je značajno manji. Ovde je u fokusu priča o čoveku Semjonu koji je ostao bez posla, živi sa ženom Mašom i taštom Serafimom, a Maša je ta koja ih sve izdržava. Njemu je, kako i sam kaže, ideja samoubistva dala smisao životu. Zvuči paradoksalno, ali je zaista tako. Još jedan paradoks je i to što Semjon nije na tu ideju došao sam, niti je neko ko zaista želi da se ubije. To je nešto što mu se desi, spletom okolnosti, a on pristaje da bude deo te igre ne bi li dobio malo pažnje, ne bi li se osetio bitnije i ne bi li pronašao smisao svog postojanja. Njegova tragedija je što, bez obzira na to koliko je  bedan i jadan njegov život, on ga obožava i želi da živi. U toj igri samoubice on postaje žrtva najrazličitijih „lešinara“, predstavnika različitih slojeva društva koji pokušavaju da iskoriste njegovo samoubistvo za svoje lične interese, ali, nesvesno on postaje i dželat svoje sopstvene porodice.

premijera 12. i 13. jun 2018. • četvrta premijera u sezoni 2017/2018 • 521. premijera od osnivanja

predstava traje oko 90 minuta

 

SAMOUBICA - fotografije (128).jpg SAMOUBICA - fotografije (135).jpg SAMOUBICA - fotografije (147).jpg SAMOUBICA - fotografije (161).jpg SAMOUBICA - fotografije (205).jpg SAMOUBICA - fotografije (211).jpg SAMOUBICA - fotografije (22).jpg SAMOUBICA - fotografije (31).jpg SAMOUBICA - fotografije (37).jpg SAMOUBICA - fotografije (46).jpg SAMOUBICA - fotografije (51).jpg SAMOUBICA - fotografije (65).jpg SAMOUBICA - fotografije (87).jpg SAMOUBICA - fotografije (89).jpg SAMOUBICA - fotografije (96).jpg

Podeli sadržaj