katarina-djokovic

Katarina Đoković
(hocupozoriste.rs)

Drugog dana ovogodišnjeg, dvostrukog izdanja „Pozorišnog maratona” u Somboru, odigrale su se dve predstave - „Usamljeni zapad“, predstava domaćinskog pozorišta u režiji Stefana Gajića, kao i predstava Narodnog pozorišta iz Beograda „Važno je zvati se Ernest“, u režiji Nikole Zavišića.

Najsvežija premijera Narodnog pozorišta Sombor, odigrala se sinoć, po treći put, na maloj sceni 99. Komad „Usamljeni zapad“ delo je Martina Mekdone, savremenog irskog dramaturga i reditelja. Jasna beketovska drama, prepuna apsurda i kontraverznosti, skriva se po obodima cinizma i polagano nas uvodi u priču između dva nepodnošljiva brata, od kojih je jedan pre dva dana ubio oca. Na sve to, oko njih se nalazi i lokalni sveštenik, koji na diskurzivan način, u skladu sa katolicizmom, pokušava da primiri situaciju u svojoj okolini i time izazove pravdu. U stalnoj borbi u prevlasti između dobra i zla, preispitujemo se šta je zapravo ono što je sveto u životu - da li je to porodica, naš lični osećaj slobode, pripadnosti, religija ili je to, pak, ljubav. Diplomska predstava Stefana Gajića ostavlja gorak ukus tragedije na svim frontovima života, dok smo sasvim zaslepljeni da nam baš tako i odgovara, jer ne postoji drugi način. A i mrzi nas nešto da ga tražimo.

Narodno pozorište u Beogradu premijeru predstave „Važno je zvati se Ernest“ imalo je u pozorišnoj sezoni 2011/2012, ali i dan danas ta predstava niti slabi na kvalitetu, niti na aktuelnosti. Farsa Oskara Vajlda na satiričan način ismeva moral viktorijanskog doba sa kraja 19. veka. Pitanja morala, istine, biseksualnih sklonosti, tragičnih detinjstava i još tragičnije ljubavi, prepliću se kroz ovu priču. Reditelj Nikola Zavišić, koji je u pozorišnom svetu poznat kao neko ko eksperimentiše scenskim motivima i medijima, režirao je komad na krajnje montipajtonovski način. Kroz raskošne kostime u živim bojama, scenski pokret prepun vrcavosti i gotovo minimalističku scenografiju, predstavljenu kao sasvim dovoljno rešenje, uspeo je da začini priču sa grotesknim i mjuziklskim elementima. Dovoljno doziran miks komedije, tragedije i apsurda, odaje utisak zrelosti, kako rediteljske, tako i samog ansambla, čineći od nas prividne marionete svog života.

Trećeg dana festivala očekuju nas predstave „Bela griva“ Pozorišta lutaka „Pinokio“, duodrama „Gidionov čvor“, autorskog projekta Bojane Milanović i Simonide Mandić, kao i „Kus Petlić“ u izvođenju Narodnog pozorišta iz Subotice.

fotografije: Nađa Repman