katarina-djokovic

Katarina Đoković
(hocupozoriste.rs)

Kakva deca odrastaju na ovim prostorima?

„Pozorišni maraton” u Somboru, ove godine urađen kao dualno, dvogodišnje izdanje, doživeo je i svoj treći dan, na opštu radost publike. Trećeg dana odigrane su tri predstave, „Bela griva“ Pozorišta lutaka „Pinokio“ iz Beograda; „Gidionov čvor“ Gradskog pozorišta Bečej i „Kus petlić“ Narodnog pozorišta iz Subotice.

Svima dobro poznata lektira za niže razrede, „Bela griva“, pisca Renea Gijoa, ovog puta u dramatizaciji Ljubinke Stojanović i rediteljskog poduhvata Predraga Stojmenovića, urađena je sa mehaničkim konjima, u prirodnoj veličini. Kroz priču o ljubavi između dečaka Folka i Bele grive, na sceni se prepliću stvarni likovi, kostimi, maske, lutke i sve ono što o čemu deca maštaju. Pohlepa ljudi koji ne razumeju ono što je lepo, kao glavni akter dela, somborska deca prihvatila su na pravi način, reagovajući u svakom momentu emocijom. Tužan kraj, predstavljen kroz specijalne efekte i korišćenja punog prostora scene, prouzrokovao je salvu gorkih dečjih suza i navijanja da Folko ipak pobedi. Iako je Folko u adaptaciji ansambla Pozorišta lutaka „Pinokio“ ipak pobedio i time izmenio kraj same istorije književnosti, divan je osećaj znati da u Somboru rastu deca koja razumeju nepravdu i saosećaju se sa tuđim bolom.

Duodrama „Gidionov čvor“ Džone Adams, koju su na naš jezik preveli bračni par Mila i Uglješa Šajtinac, u Gradskom pozorištu u Bečeju nastala je kao autorski projekat dveju mladih glumica - Bojane Milanović i Simonide Mandić. Drama na vrlo opor, direktan i diferentan način govori o uništenom školskom sistemu, cenzuri umetnosti i ukalupljivanju prema mišljenju profesora u njima. Majka i nastavnica susreću se na informativnom razgovoru 72 sata nakon samoubistva sina Gidiona, učenika petog razreda. Kontrast dva lika, visprene majke koja odlično poznaje psihologiju, umetnost i sam život, kao i nastavnice, koja deluje da je tu samo apropo forme, da ne bi sedela kod kuće, eskalira i pulsira iznoseći teme odrastanja, odgovornosti profesora, suočavanja društva sa decom, estetike, pretpostavke jednih o drugima... Na sve to, scenografija je postavljena kao učionica, školske klupe i panoi onoga što deca trenutno uče, odigrano bez ikakve muzike, stacioniranih reflektora, dobijamo atmosferu bezvremenosti - od samog poimanja prolaznosti života, do nerešivih problema, koji će zauvek ostati problemi, pa sve do činjenice da su se ispred somborske publike našle dve glumice koje, i pored toga što tekst iznose kao najstvarniji problem njihovih života, glume očima, suzima i krvlju.

Predstava Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta iz Subotice „Kus petlić“, najnovija je premijera ovog pozorišta i kao takva, našla se u selekciji ovogodišnjeg 66. Sterijinog pozorja u Novom Sadu. Reditelju Milanu Neškoviću ovo je treća premijera u kojoj radi predstavu prema tekstu Aleksandra Popovića. Sve tri, „Bela kafa“, „Mrešćenje šarana“ i Kus petlić“, govore o problemima groznih posledica okaljanim na malim ljudima nakon Drugog svetskog rata. Kada se na taj problem doda i naš mentalitet, ovoga puta smešten u sam Beograd, ali poreklom iz raznoraznih krajeva, dobijamo ozbiljnu preambulu tragičnosti i nesrećnosti ovog naroda. Refren predstave je replika koju izgovara Komnen Barjaktar, koji se iz rata vratio nakon promene šest činova: „Ovde sirotinja najviše drži do ponosa“. I to je sve. I sve je to. Predstava prepuna vrcavosti, dinamične igre, scenskog pokreta Igora Grekse, scenografije (dnevne sobe) napravljene štapom i kanapom od svega i svačega, džinglova između scena, takođe napravljenih štapom i kanapom, izaziva pitanje da li je posledica onoga što danas živimo, odnosno preživljavamo, dubok koren vaspitanja naših roditelja, ali da smo u međuvremenu upali u tranziciju, pa se njihovo iskustvo ipak zasniva na „piši propalo“? Kako se spasiti?

Četvrtog dana festivala, somborska publika će gledati „Ja sam Akiko“ Kulturnog centra Pančevo i Festivala ekološkog pozorišta; „Uvijek će nam ostati ljubav“ Teatra Rugantino iz Zagreba, kao i predstavu „64“ Ateljea 212. U međuvremenu, između prve i druge predstave, dogodiće se mini-koncert Gradskog dečjeg hora „Šareni vokali“, dok će od 17časova na Velikoj sceni biti promocija knjige „Blogoreja“ somborskog pisca Dušana Sekulića.

fotografije: Nađa Repman