katarina-djokovic

Katarina Đoković
(hocupozoriste.rs)

Magičan pretposlednji dan Pozorišnog maratona u Somboru

Gotovo četiri decenije duga tradicija Pozorišnog maratona u Narodnom pozorištu u Somboru, doživela je i svoj četvrti festivalski dan. Na repertoaru su se našle predstave: „Ja sam Akiko“ Dečje scene „Pođi tuda...“ Kulturnog centra Pančevo u koprodukciji sa Festivalom ekološkog pozorišta za decu i mlade iz Bačke Palanke, „Uvijek će nam ostati ljubav“ Teatra Rugantino iz Zagreba, kao i predstava Ateljea 212, „64“. Između predstava, održana je promocija knjige „Blogoreja“ somborskog pisca Dušana Sekulića, dok je Gradski dečji hor „Šareni vokali“ osvojio publiku svojim mini-koncertom na Terasi Narodnog pozorišta.

Prva u nizu, predstava za decu nastala prema romanu Stefana Tićmija, „Ja sam Akiko“, u dramatizaciji Isidore Milosavljević, izvedena je kao monodrama Sofije Mijatović. Kroz mnoštvo kreativnih, maštovitih, domišljatih, duhovitih, ali i ne tako lepih scena iz detinjstva, Akiko nam otvara svet jednog deteta, prepun usamljenosti i nerazumevanja odraslih. Tretirajući veoma važnu temu odrastanja kroz pozorišnu predstavu, Sofija Mijatović uspela je da na emotivan način iznese dva teška pozorišna žanra u jedan - monodramu za decu. Zahtevno igranje u trajanju od sat i po vremena, somborska najmlađa publika nagradila je gromoglasnim, desetominutnim aplauzom, kakav se retko viđa u pozorištu.

Dan je nastavljen promocijom knjige „Blogoreja“ autora Duška Sekulića. U gotovo ispunjenoj sali pozorišta, somborska publika imala je priliku da uživa u promociji ovog, kako je u svom predgovoru napisala novinarka Tamara Skrozza, primera vojvođanskog haikua - kratke rečenice i poetike u kojoj se sa minimalno reči postiže mnogo.

Druga predstava ovogodišnjeg najbogatijeg dana festivala, duodrama „Uvijek će nam ostati ljubav“, odigrana je kamerno, na Studiju 99. Par koji se već 20 godina zabavlja, napunio je 50 godina života i žena misli da je vreme za svadbu, ali muž i nije zaintrtesovan. Da li papir menja sve ili šta on donosi, a šta odnosi, odnosno čega se odričemo, a šta nam ostaje, glumački dvojac iz Zagreba, Jelena Miholjević i Dražen Čuček, pokušali su da nam objasne kroz niz komičnih, strasnih, ali i kriznih scena jednog braka. Razumevanje i empatija somborske publike ogledala se u stojećim ovacijama, uz salvu osmeha i dobrog raspoloženja.

Bogat dan se završio predstavom „64“ u izvedbi ansambla Ateljea 212. Drama hrvatske spisateljice Tene Štivičić, govori o najdubljoj intimnosti savremenog bračnog para. Naime, oni već godinama pokušavaju da dobiju dete. Uz dodatne poteškoće u vidu roditelja, prijatelja, poslovnih partnera, samog posla, hobija, hrane, stresa, ali i ponekog komšije, dobija se jasna slika o krizi bračnog statusa, o hormonskoj frustraciji, a ponajviše o teretu očekivanja društva, roditelja i samog sebe. Ne kosoj crnoj scenografiji, iskorišćenim svim reflektorima, gotovo jednostavnih, simboličnih kostima, Atelje 212 stavlja veliku dilemu pred somborsku publiku - da li je vredno imati dete u vremenu kada ništa oko nas nije sigurno i kada se svakog dana povećava rizik za preživljavanje?

Poslednjeg dana festivala odigraće se tri predstave: „Avanture Pipi Duge Čarape“ Pozorišta „Hajde obraduj dan“ iz Beograda, „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i Omladinske prestonice Evrope Novi Sad OPENS, kao i predstava domaćeg pozorišta, „Tramvaj zvani želja“, prema tekstu Tenesi Vilijamsa. Između poslednje dve predstave, dogodiće se koncert Lee Jevtić i Branimira Zeleničića „Breht nije klasičan pop“, dok će nakon „Tramvaja zvani želja“ biti Cvetni udar, tradicionalni kraj Pozorišnog maratona u Somboru.

fotografije: Nađa Repman