prevod: Kiril Taranovski
režija i adaptacija: Milan Nešković
scenograf: Marija Kalabić
kostimograf: Biljana Grgur
kompozitor i autor songova: Duda Buržujka
scenski pokret: Andreja Kulešević
scenski govor: Saša Latinović
Igraju: | ||
Irina Nikolajevna Arkadina | Ivana V. Jovanović | |
Konstantin Gavrilovič Trepljev | Nikola Knežević | |
Petar Nikolajevič Sorin | Srđan Aleksić | |
Nina Mihailovna Zarečna | Ana Rudakijević | |
Ilija Afanasijevič Šamrajev | Pero Stojančević | |
Maša | Julija Petković | |
Boris Aleksejevič Trigorin | Saša Torlaković | |
Jevgenije Aleksejevič Dorn | Ninoslav Đorđević | |
Semjon Semjonovič Medvedenko | Stefan Beronja / Miloš Lazić |
inspicijent: Zoran Vučković
sufler: Maja Osvald
Reč reditelja
Dugo imam želju da se bavim „Galebom“ kao komedijom istražujući zašto je to podnaslov drame, s obzirom na to da se mnogi ljudi nakon čitanja zapitaju zašto je Čehov to nazvao komedijom i šta je tu smešno. Ova drama mi daje prostora da preispitujem stvari koje me zanimaju kao reditelja: Gde živi žanr? Na sceni ili u glavi gledaoca?
Gotovo u svakoj glumačkoj školi koju poznajem, ne samo kod nas nego i širom sveta, u nekom trenutku se rade scene iz ovog dela, te sam tako i ja kao profesor glume na akademiji, zajedno sa prethodne tri generacije studenata, istraživao i čitao ovaj komad na različite načine. Mogu slobodno da kažem da su mi taj rad i iskustvo bili najbolja i najvažnija literatura pri radu na ovoj predstavi. Hvala vam dragi studenti.
Međutim u „Galebu“, ima još nešto meni blisko i važno: to je priča o ljudima koje ja poznajem i koji me okružuju. Od nastanka „Galeba“ je prošlo skoro 130 godina, svet se promenio na mnogo načina, ali ljudski odnosi, slabosti, karakteri - ne. Sebičnost, razmaženost, sujeta, pogrešni odabiri, velike i male strasti i traganje za ljubavlju, onom istinskom između majke i deteta, kao i ljubavnika - sve to isto i ja i svi mi danas imamo oko sebe, živimo to i sa tim ljudima, mi smo ti ljudi.
Činjenica da je Narodno pozorište Sombor imalo sluha i hrabrosti da mi dopusti da postavljam sva pitanja i bavim se studiozno i intimno ovom dramom, samo potvrđuje da je taj teatar jedan od poslednjih bastiona odbrane one prave i čiste pozorišne umetnosti koja dopušta istinsku slobodu, koju verovatno i galeb oseća u letu. Ovo je moja treća režija u Narodnom pozorištu Sombor i definitivno mogu reći da, iako se često osećam kao trgovački putnik razapet između studenata i gradova u kojima režiram, opet u ovom pozorištu pronalazim potpunu istraživačku slobodu, mir i uvek grupu posvećenih zaverenika koji se tokom dva meseca upuštaju u borbu sa neizvesnim krajem. Ima li veće radosti od takvog poverenja? I nek je zbog toga slava pozorištu.
Milan Nešković
140. godina od osnivanja Pozorišta
premijera 25. novembar 2022.
prva premijera u sezoni 2022/2023.
535. premijera od osnivanja
predstava traje oko 140 minuta
fotografije: Milan Đurđević